Istoriju nastanka i razvoja „Ikarbusa” najbolje možete sagledati u monografiji „Ikarus - Ikarbus, 1923-1998", izdatoj povodom 75. godišnjice firme.
Monografiju možete naći u Narodnoj biblioteci Srbije pod brojem ID=71889932.
Autori: dr Nikola Žutić i Lazar Bošković

U ovom odeljku sajta možete da pogledate hronologiju razvoja „Ikarbusa” kroz značajne datume iz njegove istorije.


Značajni datumi iz istorije IKARBUSA

• 13. oktobra 1923. održana je konstitutivna sednica Komanditnog društva „Ikarus - Prva srpska industrija aeroplana, automobila i strojeva Kovačević i drugovi”.
• 20. novembra 1923. „Ikarus” je zvanično počeo sa radom - tada su Dimitrije Konjović, braća Dušan i Milivoj Kovačević, Đoka Radulović i Josif Mikl pristupili Novosadskom Okružnom sudu da bi registrovali preduzeće. Ovaj datum se danas obeležava kao dan osnivanja firme.
• 3. marta 1924. završena proizvodnja prvog avion školskog tipa „brandenburg".
• 1927. Komanda vazduhoplovstva odlučila je da „Ikarus” počne proizvodnju ratnih aviona i podignuta je fabrika za izradu ratnih aviona u Zemunu.
• 20. juna 1927. između „Ikarus” i Ministarstva vojske i mornarice zaključen je ugovor za podizanje fabrike aeroplanskih motora u Rakovici.
• 1928. osnovano je Sportsko društvo „Ikarus”, koje je prvo u zemlji počelo da gradi jedrilice.
• decembra 1932. preduzeće je iz Novog Sada potpuno preseljeno u Zemun.
• Aprila 1935. završen je prvi model ratnog aviona domaće konstrukcije - lovac jednosed IK-1, koji su projektovali inženjeri Ljubomir Ilić i Kosta Sivčev.
• Januara 1936. potpisan je ugovor sa Komandom vazduhoplovstva za izradu engleskih lovaca „hawker fury", metalne konstrukcije.
• U proleće 1938. sklopljen je ugovor sa Komandom vazduhoplovstva o isporuci dvomotornih bombardera „blenheim", rađenih po engleskoj licenci.
• 1938. podignuta je upravna zgrada „Ikarusa” u Zemunu.
• 17. aprila 1941. nemačke okupacione vlasti izvršile su zaplenu preduzeća.
• 17. i 25. aprila 1944. fabrika je prilično razrušena savezničkim bombardovanjem.
• Početkom novembra 1944. fabrika je obnovila rad.
• 12. avgusta 1945. održana je prva vanredna Skupština akcionara u socijalističkoj Jugoslaviji.
• 27. marta 1946. odlukom Sreskog suda za grad Zemun „Ikarus” je stavljen pod sekvestar.
• 23. avgusta 1946. Okružni sud za grad Beograd doneo je presudu kojom su Konjović, Lukač i Ćurčin proglašeni krivim zbog „privredne saradnje sa okupatorom" i osuđeni na konfiskaciju akcija.
• 22. oktobra 1946. poleteo je avion „aero-2B", kao prvi prototip koji je izradila vazduhoplovna industrija u novoj Jugoslaviji.
• 23. novembra 1946. Sreski sud za grad Zemun doneo je odluku da se konfiskuje celokupna imovina „Ikarusa”.
• 23. januara 1948. Vlada FNRJ donela je rešenje o osnivanju Državnog privrednog preduzeća „Ikarus”.
• 1948. osnovano je Sportsko društvo „Naša krila".
• 1949. završen je prototip lakog bombardera „214" višestruke namene, konstrukcije prof. Milutinovića.
• 1950. izrađen je lovac jednosed „S-49” konstruktora Ilića, Sivčeva, Zrnića i Popovića.
• 1950. „Ikarus” je proizveo prve jedrilice u socijalističkoj Jugoslaviji, a jedrilica jednosed „orao I" osvojila je treće mesto na Svetskom prvenstvu u Švedskoj.
• Krajem oktobra 1952. poleteo je prvi jugoslovenski avion na mlazni pogon – „451 M".
• 1954. jedrilica dvosed „košava" osvojila je prvu nagradu na Svetskom prvenstvu u Engleskoj.
• 1954. „Ikarus” je proizveo svoj prvi autobus, po licenci austrijske firme „Saurer".
• 1957. avionom Š-451MM „matica" postavljen je svetski rekord brzine od 750,34 km na čas.
• 1960. avionom S-451M „zolja", u kategoriji ultralakih aviona na mlazni pogon, postavljen je svetski rekord brzine od 500,2 km na čas.
• 14. novembra 1961. zvaničnim aktom Uprave za poslove vojne industrije „Ikarus” je prestao da bude vojno preduzeće.
• 1961. osnovan je Centar za razvojno-istraživački rad „Ikarusa”.
• 1968. potpisan je ugovor sa „MAN”-om za industrijsku kooperaciju u proizvodnji autobusa.
• 1968. u „Ikarusu” je prvi put proizvedena vlastita samonoseća šasija.
• 1969. započela je kooperacija sa „Rabom", na osnovu međudržavnog ugovora između Jugoslavije i Mađarske.
• Krajem 1972. u novoizgrađenoj fabrici pored Autoputa Beograd - Zagreb počela je proizvodnja autobusa.
• 13. aprila 1976. osnovano je Kulturno-umetničko društvo „Ikarus”.
• Od 15. maja 1989. „Ikarus” je organizovan kao društveno preduzeće.
• 13. novembra 1991. donet je Statut „Ikarusa – Fabrike autobusa i specijalnih vozila” sa novom organizacionom strukturom, koja i danas važi.
• 30. decembra 1992. Doneta odluka o transformaciji „Ikarusa” u deoničko društvo.
• 25. juna 1993. konstituisano je Akcionarsko društvo „Ikarbus - Fabrika autobusa i specijalnih vozila”.
• 30. juna 1993. „Ikarus FaiSV” zvanično menja naziv u „Ikarbus”.
• 1993. autobus IK-103 dobio je Nagradu za industrijski dizajn na Oktobarskom salonu u Beogradu i Nagradu Privredne komore za tehničko unapređenje.
• Marta 1995. na Salonu automobila u Beogradu „Ikarbus” je dobio GRAND PRIX za najbolji sajamski nastup.
• 20. novembra 1995. obnovljen je rad Sportskog društva „Naša krila”.
• 1996. počela je proizvodnja autobusa sa motorima EURO-1 i EURO-2 i niskopodnog autobusa IK-106.
• 4. juna 1997. potpisan je ugovor sa „Mercedesom” o kooperaciji na proizvodnji i plasmanu autobusa sa njegovim znakom.
• Marta 1998. na Salonu automobila u Beogradu predstavljen je visokoturistički autobus IK-404, proizveden u saradnji sa „Mercedesom".
• 20. novembra 1998. ekološki autobus IK-104CNG, sa pogonom na prirodni gas, krenuo je ulicama Beograda.
• 23. novembra 1998. Skupština „Ikarbusa” AD donela je odluku o početku vlasničke transformacije.
• Decembra 1998. za autobus IK-104CNG Privredna komora Beograda dodelila je Nagradu za tehničku inovaciju.
• 9. septembra 1999. završen je prvi krug vlasničke transformacije.
• Februara 2000. Privredna komora Beograda dodelila je „Ikarbusu” Nagradu za tehničko unapređenje (primena multiciklonskih prečistača na IK autobusima).
• 26. juna 2000. konstutuisana je nova Skupština „Ikarbusa” AD, koju čine ovlašćeni predstavnici 2400 akcionara fabrike.
• 30. juna 2001. promovisana dva nova prototipa - midibus IK-308 i turistički autobus visoke klase IK-412.
• 21. avgusta 2001. „Ikarbus” je, posle devetogodišnje pauze izazvane sankcijama, izvezao prvi autobus koji je kupila ruska firma „Apatit" za prevoz svojih radnika.
• 30. avgusta 2001. počeo je izvoz međugradskih autobusa IK-301 za firmu „Tušino auto" iz Moskve, na bazi ugovora o isporuci 28 vozila ovog tipa.
• 15. aprila 2002. potpisan je ugovor sa holandskim proizvođačem DAF-om o ugradnji motora marke DAF u „Ikarbusove” autobuse.
• 14-18. oktobra 2002. „Ikarbus” učestvovao na izložbi srpske privrede u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati).
• 1. novembra 2005. u jednom danu privatnim prevoznicima u Beogradu isporučeno 197 novih autobusa.
• Novembra 2005. na Sajmu srpske privrede u Moskvi „Ikarbus” sklopio ugovor o zajedničkoj proizvodnji niskopodnog midibusa za rusko tržište sa moskovskom fabrikom „Tušino auto”.
• 3-8. aprila 2006. na Međunarodnom sajmu komercijalnih vozila u Beogradu „BEOTRUCK 06” „Ikarbus” predstavio pet novih modela: niskopodni solo i zglobni autobus (prvi put proizvedeni na sopstvenoj šasiji), standardni gradski zglobni autobus, međugradski autobus i EKO BUS – autobus na prirodni gas.
• 7. aprila 2006. Udruženje ekonomskih propagandista Srbije dodelilo „Ikarbusu” nagradu za najuspešniji promotivni nastup na Međunarodnom sajmu komercijalnih vozila u Beogradu
• 17. avgusta 2006. godine svečano je promovisan prvi Ikarbusov niskopodni minibus (IK-107), namenjen prevozu u gradskom i prigradskom saobraćaju.
• 7. septembra 2006. godine na Međunarodnom sajmu automobila u Moskvi (MIMS – Moscow International Motor Show), koji je okupio 770 izlagača iz celog sveta, „Ikarbusu” je dodeljena nagrada za najbolje autobuse u grupi gradskih autobusa i to za – niskopodni minibus, niskopodni solo i niskopodni zglobni autobus.
• 20. decembra 2006. godine, u tradicionanoj akciji koju organizuju dnevni ekonomski list „Pregled”, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga i Privredna komora Srbije, „Ikarbus” je proglašen za najbolji korporativni brend u oblasti automobilske industrije i poljoprivredne mehanizacije u Srbiji za 2006. godinu.
• 3. marta 2007. godine „Ikarbus” je dobio sertifikat o uvođenju sistema kvaliteta ISO9001:2000. Ocenjivanje i proveru uvedenih standarda uradila je najznačajnija svetska sertifikaciona kuća za sistem menadžmenta kvalitetom – „American Quality Assessors” International (AQA), čije je sedište u Kolumbiji SAD.
• Sredinom aprila 2007. godine „Ikarbus” je potpisao ugovor o strateškom partnerstvu sa „Bredamenarinibusom”, Italijanskim proizvođačem autobusa i trolejbusa iz Bolonje. Ugovorom oročenim na deset godina (do 2017) predviđena je zajednička proizvodnja autobusa, industrijska saradnja, transfer tehnologija, zajednički razvoj novih proizvoda i komponenti, kao i zajednička prodaja autobusa i komponenti na međunarodnom tržištu.
• 25. aprila 2007. godine počelo je trgovanje „Ikarbusovim” akcijama na Beogradskoj berzi.
• 29. avgusta 2007. godine u „Ikarbusu” je zvanično predstavljeno prvo specijalno ambulantno vozilo proizvedeno u ovoj fabrici. Za proizvodnju najsavremenijeg ambulantnog vozila licenca je oktupljena od francuske firme TIB iz Brezola.
• 29. avgusta 2007. godine predstavljen je niskopodni minibus M231, proizveden u saradnji sa italijanskim partnerom „Bredamenarinibusom” iz Bolonje. Ubrzo po promociji, prvih 20 primeraka ovog vozila izvezeno je u Italiju. To su prvi autobusi koje je „Ikarbus” u svojoj istoriji izvezao na tržište Evropske unije.
• 12. oktobra 2007. „Ikarbus” je potpisao ugovor o prodaji 100 najsavremenijih niskopodnih autobusa GSP-u Beograd (55 zglobnih i 45 solo autobusa). Vrednost ugovora je 25 miliona evra.
• Od 21. do 24. novembra 2007. na Sajmu autobusa u Veroni „Ikarbus” je izložio gradski niskopodni zglobni autobus IK-218 i međugradski autobus Ik-312, koji su inovirani i redizajnirani u saradnji sa partnerom iz Bolonje „Bredamenarinibusom”.
• U novembru 2007. „Ikarbus” je sa kompanijom „Harington” potpisao ugovor o izvozu 350 autobusa u Dubai (Ujedinjene arapske emirate). Reč je o srednjopodnim zglobnim autobusima (18 metara), koje prema ugovoru „Ikarbus” neće kompletno završiti, a čiju će proizvodnju dovršiti sam kupac. Ugovor je vredan 27 miliona evra.
• 21. decembra 2007. godine, u tradicionanoj akciji koju organizuju dnevni ekonomski list „Pregled”, Ministarstvo trgovine i usluga i Privredna komora Srbije, „Ikarbus” je proglašen za najbolji korporativni brend u oblasti automobilske industrije i poljoprivredne mehanizacije u Srbiji za 2007. godinu. Ovo je drugo uzastopno priznanje u ovoj kategoriji koje je pripalo „Ikarbusu”.